41

dečaci oznojenog lica

spavaju

i vetar

diše

zavesa diže pobunu

iza žutog prozora

rodila sam dečaka

odahnula sam

neće biti vidljiv

ocu

državi 

drugima

zaustaviće rat pre vremena

i 

zemljotres 

u najavi

a brinula sam

dugo se dvoumila

poštene žene kažu da sam kalkulisala

da, ja.

dovoljno je sve.

sva moja deca 

bistrog pogleda

grade budućnost 

od koje nisam pobegla

samo 

sam

je

na trenutak 

odložila

Biti dobro

Biti dobro na ovom svetu

znaci probuditi se

svakog dana

 

Biti dobro na ovom svetu

znaci videti sve oko sebe

vidljive i nevidljive

 

Biti dobro na ovom svetu

znaci verovati, podnositi,

padati, padati, padati,

ustajati

 

Biti dobro na ovom svetu

znaci obozavati mekocu tvog tela

ukus tvog semena

znaci i verovati ranjenom muskarcu

verovati ponistenoj zeni

 

Biti dobro na ovom svetu

znaci razotkriti osecaj stida

sramote

krivice

ljubomore

zavisti

i dozvoliti im da postoje kao dobro na ovom svetu

 

Biti dobro na ovom svetu

znaci postovati postojanje

svih pre nas

i  posle nas

izmedju nas

 

Biti dobro na ovom svetu

znaci hrabost za odustajanje

i za stvaranje

za nedostajanje

i postojanje

 

Biti dobro na ovom svetu

je biti umoran i dovoljan

uvek.

 

 

 

Grobovi u snovima

,,Putovala sam noćima na to jedno te isto mesto, groblje, zapravo mermerna ploča otvorena iz zemlje ali sam u snu znala da je to grob" kaže Helena, okrenuta leđima i zagledana u ekran. Sunce se igra njenom kosom, deluje mi svetlije, kao da je ugao pod kojim pada zrak otkrio još jedan sloj njene prisutnosti u prostoru. I soba je svetlija otkad se vratila.

,, Sećaš se kada sam ti pričala da počinjem da osećam i vidim prisutnost pre nego što se dogodi. Smejala si se kada sam ti završavala rečenicu i izgovarala tvoju misao pre nego što me pogledaš. Nije to bilo samo do našeg odnosa, i ako nam je bilo lakše da u to verujemo. Deluje mi da sam za sebe napravila širi prostor unutar sebe same. Novi uvidu su smešni i strašni, skoro kao iskustvo koje nemaš kao iskustvo. Deluje mi da sam u tom grobu spustila sve što je završilo neko svoje trajanje, kao priče, ubeđenja, sliku života koju sam držala kao jedinu. Volela bih da zasadimo baštu i ove godine uberemo naše prvo povrće. Možda je to jedan od načina da damo naš doprinos ovoj evoluciji koja se događa na našoj planeti."

" Slažem se. Lepo je ovo novootkriveno mesto bivanja sa tobom. Grobovi svakako traže da ih održavamo, ako ništa drugo, ono barem da nas podsećaju da je trajanje ograničeno. ''

Sunce je potpuno ispunilo sobu. Prašina svetluca u prostoru. Neke toplote su podnošljive.

Sestrinstvo

Lilith je napravila da joj izrastu krila

Onda je odletela

Bio je to njen izbor

Pitam se ovih dana

gde je obitavala tako zaboravljena?

Kako je živela?

Čime se hranila?

...

Nosile smo je sve u srcu.

Hranile smo je svojim gladima

i ako to nismo znale

čuvale smo je od zaborava.

Njena svest isceljuje Evine rane.

Do sada neizgovoreno 2.deo

boli me kada kažeš

mi nismo feministkinje

nemamo ništa sa njima

njihova seksualnost je suva

ili 

ne poznaju one patnju dečaka

boli me

skoro isto

koliko i zaborav

svega što je moralo da se dogodi

da bismo bile ovde gde jesmo sada

možda je ovo zaista 

kosmičko doba

možda i sve što smo dosad znale 

više ne važi

možda ovo vreme traži nove 

reči 

opise

vrednovanje

(za) Čoveka

ali

ponekad

pitam se

kako mogu osećati svoje telo ako u njemu ne prepoznam telo Rose Parks?

kako to razgovaram sa sopstvenim otporom i podupirem sopstvenu snagu,

ako je ne prepoznam u drugoj?

jesi li ikada sedela i odbila da ustaneš na nečiju zapovest?

i 

zanima me još

kakva je to seksualnost koja nema mesta za sopstvenu suvoću?

boli me zaborav 

koji prepoznajem na svetim mestima tela

hram moje materice je otvoren

za svakog

ko je stradao

ustao

trajao

stvarao 

ne znajući da je vredan i dovoljan 

a ipak je slutio.

Do sada neizgovoreno 1.deo

 ,,Ponekad mi izgleda da stalno idem ka zaglavljenosti. Zapravo ka tom osećaju nekakve konačnosti u odnosima, poslovima, stvaranju...kao da vidim samo jednu linearnu stvarnost a da sve ostalo tek na tren dozvolim da postoji.''kaže Helena grickajući nešto sitno, što baš ne raspoznajem iz daljine. Ali čujem je jasno. 

Juče sam napunila činiju semenkama bundeve. 

Šta ti čitaš ovih dana?

Hoće li naše ćerke čitati nešto drugo, posle nas?

Nije li naša kultura čitanja snažno uticala na njihove izbore?

Razmišljam o paradoksu pisanja i čitanja

u vremenu poput ovoga

Pitam se zašto moja ćerka bira knjigu za nedelju popodne

kao dezert za neizlazak vani

kao odgovor na moju sporost

Jesam li dobro razumela gospođu Vulf i njenu potrebu za sopstvenom sobom?

U januaru 2021 neka pitanja su smislenija od samih odgovora.

Zmije i gušteri hrabrosti

'' Setila sam se neki dan kako sam pregovarala sa onima kojih sam se plašila kao dete'' kaže Helena, dok odlaže knjigu preko svog stomaka. Ti dani u kojima čita u svakom delu stana, od kreveta do poda, preko kuhinje do sedenja na mašini za pranje veša, baš ti dani su posebna svečanost našeg zajedničkog života. Obično se dešavaju paralelne priče, s jedne strane iz knjige a s druge, priče svakodnevnice, i ponekog sećanja. Ima malo i rituala negovanja uspomena. Ima malo i toga da nam je potrebno da neke priče budu ispričane.

'' U selu su leta često bila bez vode za piće. Imali smo taj mali izvor, bliže kući od kog nas je delila samo livada, red jasena, druga livada i početak bukove šume. I put je bio krivudav, uzan, između visoke trave,koja se uglavom lepila za bose noge i plastične sandale. Početak mu je bio iza kuće a kraj ispred samog izvora. Toliko sam se bojala zmija i guštera, da sam dane i noći provodila tako što smišljam kako da ih ne sretnem i šta da uradim ako ih sretnem. Jedne noći sam odlučila da moram da razgovaram sa njima i da im objasnim da ih se bojim i ako mi nikad nisu naudili. Tako sam tog jutra posle te važne noći rekla baki danas idem ja da nam donesem vodu sa izvora. Uvek mi je verovala. Dala mi je samo jedan balon, drugi bi me možda oborio i povredio jer je moje mršavo telo ostavljalo utisak slabosti i bez snage. ''

'' Zvuči kao da ti je hrabrost porasla od njene brige i pažljivosti.''

'' Da, sa njom mi je detinjstvo bilo sigurno mesto da učim o svemu. I tog dana kada sam napravila prvi korak na tom uskom putu glasno sam uzviklnula svima a posebno zmijama i gušterima: '' Molim vas dozvolite mi da prođem ovim putem, molim vas nemojte da me plašite i povredite. Idem samo do izvora i brzo se vraćam. Neću vas ometati. Ostaviću i vama malo vode kad se vratim''. I stvarno sam uspela. Tog leta nikog od njih nisam srela ali sam znala da su tu, blizu. Stari tanjiri sa vodom ispod dvorišta su uvek bili prazni, vodu sam im ostavljala ujutru i uveče. Mislim da su mi verovali a i ja njima. Kao da smo se dogovorili da ćemo zajedno živeti u toj prirodi i da poštujemo strahove i ograničenja jedni drugima. Kako je to lako bilo u tim godinama i kako je svet delovao vrlo jednostavan za komunikaciju. Petogodišnjaci imaju poseban dar za tu jednostavnost u komunikaciji.''

''Da, volela bih da te veštine nastavimo da negujemo. Nedostaje mi odlazak u prirodu ovih dana. Volela bih da zajedno otputujemo na par dana. A i trebaš mi kao iskusni pregovarač sa drugim bićima''.

Helena se smeje. Koluta očima i otvara ponovo knjigu. Spušta svoje telo preko izgužvanog prekrivača na krevetu, dok joj leva noga traži oslonac na stolici pored.

'' Hočeš da ti čitam naglas? '' kaže Helena.

Tokovi

išla bih kroz poznate predele
gradske ulice
nepoznatih gradova
julska deca mi dolaze u susret
gubava i radosna
musavih ustiju
od blata
peska svakodnevnice
gladne oči
na svakom jeziku sveta
mirišu isto
sanjivost je posledica umora
i najava nade
išla bih
zaista
deluje mi da sam sigurna i odlučna
manje sam plašim
kiša me uvek umiri
opere razderena kolena
čovek u dvorištu šalje poziv svima
da ga se sete
posete
nema te biljke koju nije zasadio
ovog leta
ove godine
na nekom mestu
jedinom u ovom delu svemira
gde borba postaje tiša
i dublja od one koju poznajemo
išla bih zaista
kroz novu spiralu
i ako više nema cilja
samo poznati predeli

Heleni Horvat, s ljubavlju

Donesi mi svet preko levog ramena

Okreni mi lice Suncu

Bez otpora dozvoli mraku da postoji

Svi imamo svoje mesto

Borbe su završene

Podigni ranjene, isprati mrtve

Gotovo je

Zasad

Poslednje seme jabuke sam spustila u zemlju

Sve svetske katastrofe gube svoju snagu

možeš da osetiš s prvim jutarnjim svetlom

U levom džepu dečak čuva razbijeni kliker

Devojčica izlazi iz kuće

Mislim da smo razumele svoje uloge

Moreno ih razvio i darovao čovečanstvu

Toliko toga ne moraš

Mleko više nije hranljivo

Imala bih neka pitanja za muzičare

A volela bih i da se Ginzberg vrati

Sada imamo svega

Prenesi drugima da sigurnosti nema

u tome je naša snaga

Reci i majci da se ne vraćam

Ocu je to već jasno

....

Može?

....

Crvena detelina čuva stomak.

Posle svega početak je samo jedan od načina.

Ako odustanem niko neće biti povređen.

Toliko je toga pojednostavljeno.

Voleti tebe je kao iznova voleti sebe.