Helena, gde si?
Ne mogu da te vidim.
Čekam te vec danima.
Obavljam samo neophodno.
Draže mi je da te čekam.
Da, jos sam umorna.
Jesi li ljuta?
Jesi li tužna?
Jesam li te puno uplašila?
Znam, septembar je isti poslednjih godina.
Sada ga razumem.
Saba je objavila novu pesmu.
Možda ćemo opet usvojiti psa.
Razmišljamo i o ribicama.
Tu je i Ksenija.
Često te spominjemo.
Deca su izrasla preko leta i boli ih telo.
Počeću opet da radim u sistemu.
Kupujem skupa ulja poslednjim para naše zajedničke usteđevine.
Nedostaješ mi.
Fizički.
Potreban mi je tvoj zagrljaj.
U onom sivom starom džemperu.
Hladne su mi noge.
Neću više piti homeopatske lekove.
Dođi.
I promenjena.
I ista.
Sa svim sto jesi.
Napravila sam mesta u frižderu za tvoje sokove.
Poklonila sam svu odecu koju sam prerasla, ormar je slobodan.
I ako ne dodješ razumeću.
Čekanje nema veze sa razumevanjem.
Ljubav je stvar srca i stanje svesti.
Dobro, lažem.
Ne znam šta je ljubav.
Ali znam da čekam.
I to je dovoljno.
