Ogoljena zahvalnost

Zahvalnost svim pičkama i kurčevima ovog doba
Zahvalnost svačijem pupku koji je pupak sveta
Zahvalnost nerazumevanju i tvojoj recenici
''Ona je u početku stidljiva, posle se lako daje''
Zahvalnost za kritiku mog majčinstva
Zahvalnost odiseji izmedju dva atoma ćelije
Zahvalnost ratovima koju su nam razneli tela
I pomogli duhu da preživi
Zahvalnost suzi, koja je samo suza
Zahvalnost umoru, koji je samo umor
Zahvalnost nestrpljenju i njegovom trajanju
Zahvalnost zahvalnosti i njenoj moći da uzemlji
Očisti
Prihvati
Usidri
Sve nemire ovozemaljskog i tragove kosmičkog trajanja

Hold on dear

''Moraćeš da prihvatiš i taj svoj deo. Da si nekog povredila, izdala, posekla, pojela...Moraćeš da svoju hladnoću i nezainteresovanost držiš bliže i srcu i nogama. Nema veće snage od snage kojom obe držimo uzde svog monstruma, jedna nasuprot drugoj i svesno biramo da nećemo u rat. Previše je već krvi, silovanja, izdaje u svakoj od nas. Ja sutra odlazim da nahranim one najgladnije u meni. Poslednje kosti sam pojela i vraćam ih zemlji. Istoj onoj u kojoj sam vratila sve tvoje sto si mi dala. Budućnost ne postoji. Kad se vratim, sadašnjost će biti jedino mesto u kojem ćemo zajedno postojati. Hvala ti u ime svih mojih povreda i ćelija koje su se regenerisale.'' kaže Helena, držeći čvrsto šaku moje leve ruke na svojim grudima. Brzi otkucaji njenog srca podsećaju me da smo obe prisutne. Miris cimeta i dogorele sveće je iz nekog drugog vremena. Onog, kada smo obe naivno verovale da je sve tu i da će samo od sebe trajati.

Šta sve može da sačuva hladnoća?

''Molim te ustani i dodaj mi čarape. One šarene, vunene sa srcima. Možda su to i oblaci. Hladno mi je i ne mogu da zagrejem noge. Hoću neku jednostavniju smrt'' kaže Helena, sakrivena ispod višeslojnih prekrivača, da joj ne čujem glas ne bi ni znala da smo u istom krevetu. Hladnoća mojih nogu i moja ukoćenost je nevidljiva i ne oseća se. Volim zimu. Njenu zamrznutost svega i njenu snagu da dozvoli da ne mora sve da preživi i procveta. Seme. Lepljivo i meko. Mekoća uvek preživi. Mekoća divljine i njena prisutnost na vunenim čarapama koje navlačim na ružičaste hladne noge, žene čija me hladnoća čuva.

Generalna proba

Probala sam da ustanem

Iz kreveta
Odnosa
Čekanja
Odsustva
Probala sam da zamenim jednu sijalicu drugom
Jačom i izdržljivijom
Onda sam obukla tvoj kaput umesto mog džempera
Probala sam da ne bežim
Probala sam da držim kičmu drugačije od uspravne
Probala sam da imam biznis, plan, ideju, smisao
Na dan, dva, tristašezdestpet dana
Probala sam da lažem pa mi se dopalo
Probala sam da sebe zamislim bez ikog
Probala sam sebe da zamislim sa gomilom
Probala sam da sva svoja pitanja ostavim bez odgovora
Probala sam da razgovaram sa silovateljem
Probala sam da nađem mesto iz kog neću osecati vrtoglavicu
Od svih mogućnosti
Od intenzivnih emocija
Od samouverenih ljudi

Generalna proba je završena.
Predstava je odložena.
U ogledalu lice žene koju volim me moli da ga pogledam.

Kaže Helena na kraju godine

''To mesto Ništa mi ljudsko nije strano je jedno vrlo usamljeno mesto. I da bi došla do nekog sličnog sebi, ja uvažavam i to mesto. Nosim ga sa sobom. Ljudski je živeti ranjivost i birati s kim je deliš. Hajde onda da preživimo praznike a posle toga odlučimo kuda ćemo i kako odavde'' kaže Helena, stojeći na sredini sobe umotane glave u peškiru. To je isti onaj peškir koji je moja majka krišom spakovala u moj kofer pre mnogo godina, sluteći da se neću više vraćati. 

Dok prolazi pored mene, shvatam da neke zagrljaje ne mogu da joj dam. U danima poput ovog, sve je sporo. Primećujem koliko mi ta sporost prija i drzi me dovoljno čvrsto i nežno da ne pobegnem i od svoje i od njene usamljenosti.

Vrata od kupatila se nečujno zatvaraju.