Noćna pitanja

Kako sam samo volela
iz konteksta
identitete
pojedince
neprihvaćene
stidljive
povređene
Kako sam samo uživala
u sopstvenim
davanjima
tamo gde je bilo
nepoznato
nedovoljno
premalo
preplavljujuće
Kako je samo bilo
olako
teško
razarajuće
razuzdano
ostajati na mestima koja me ne hrane
pored onih koji me ne žele
pa ipak
kako sam samo volela
sva stanja
sve granice
u sopstvenom poništavanju
i
neprihvatanju da sam povređena
kako sam samo volela
ne poznajući sopstveni izvor
pitam se danas
kako sam
i
koga sam
uopšte volela?

Pravac

'' Sanjala sam noćas kako mi poznata žena u snu kaže da imam gonoreju i da mi ta tri plika po telu govore da je počela da se ispoljava. I kaže mi još da danas sve može da se izleči ali da srce traži dosta ovozemaljskog vremena i mnogo nežnosti. U snu sam joj verovala ali sam se jako uplašila kada sam osetila da mi s leđa prilazi muškarac, koji me steže i govori mi da se vratim. Poznata žena je nestala a nepoznati muškarac se vratio. Bolele su me kosti i od straha i od nemogućnosti da se otrgnem'' kaže Helena, pakujući maramu sa zvezdama u svoj ranac. 

Jutro je i trebamo izaći. 

Septembar je doneo zahlađenje i bolje dišem. Ubrzani rad srca je ne tako čest ali iz opreza i dalje nosim bromazepam u rancu. Znam da Helena zna i da me čuva od direktnih pitanja.

Na putu do prvog stajališta ima dosta koraka.

'' Zar nemaš ništa da mi kažeš? Ni o simbolici gonoreje? ''

'' Ne znam šta bih ti rekla. Ne pamtim sopstvene snove u poslednje vreme.''

'' Kako si od jutros? ''

'' Zainteresovano. Možda ima još nečeg samo je nejasno''

Na vrhu ulice, ja, Helena i seoski pas prelazimo ulicu. Čovek u autu usporava i pita za pravac.

Neka jutra su tako obična.