'' Sanjala sam noćas kako mi poznata žena u snu kaže da imam gonoreju i da mi ta tri plika po telu govore da je počela da se ispoljava. I kaže mi još da danas sve može da se izleči ali da srce traži dosta ovozemaljskog vremena i mnogo nežnosti. U snu sam joj verovala ali sam se jako uplašila kada sam osetila da mi s leđa prilazi muškarac, koji me steže i govori mi da se vratim. Poznata žena je nestala a nepoznati muškarac se vratio. Bolele su me kosti i od straha i od nemogućnosti da se otrgnem'' kaže Helena, pakujući maramu sa zvezdama u svoj ranac.
Jutro je i trebamo izaći.
Septembar je doneo zahlađenje i bolje dišem. Ubrzani rad srca je ne tako čest ali iz opreza i dalje nosim bromazepam u rancu. Znam da Helena zna i da me čuva od direktnih pitanja.
Na putu do prvog stajališta ima dosta koraka.
'' Zar nemaš ništa da mi kažeš? Ni o simbolici gonoreje? ''
'' Ne znam šta bih ti rekla. Ne pamtim sopstvene snove u poslednje vreme.''
'' Kako si od jutros? ''
'' Zainteresovano. Možda ima još nečeg samo je nejasno''
Na vrhu ulice, ja, Helena i seoski pas prelazimo ulicu. Čovek u autu usporava i pita za pravac.
Neka jutra su tako obična.
Нема коментара:
Постави коментар