Nikad više neće biti 23 mart 2019te

Zasadiću to seme ljubavi

u moje napuklo srce
možda ne u martu
možda tokom leta
ogrebana su mi kolena
zašto nisam molila?
šta je to duša želela?
pad iz kade
je mogao da bude porodična nesreća
za generacije koje nam dolaze
jednog dana
će moje telo u nečijem poretku
darovati snagu za ljubav
linija majke će se očistiti
od svih neprihvatanja
teško mi je
zbog pupčane vrpce koja je naglo presečena

izgleda da sam danas ponovo umrla.

na stajalištima autobusa
u gradskim parkovima
ispod ruke Čoveka
nema tog mesta koje me nije prihvatilo
mrtvu i odanu
i prosledilo dalje
Vremenu i Trajanju.

Dom

Treba otići
na dan, dva
godinu, pet
mozda pokuša astrologija da te zadrži
nepogrešiva u svojoj nepredvidivosti
možda se neko seti da si mu potrebna
možda svet samo raširi ruke i kaže DOĐI
a možda se ništa ne dogodi
tako veliko
i jasno
nekog jutra dok se budeš gledala u ogledalu
u nekom kupatilu
sa zelenim pločicama
sa šminkom s kojom si vekove prespavala
miris mora što dolazi sa terase
doneće svet pred tvojim nogama
zasađen sa lovorom u toj malenoj bašti
3 puta 3
prepoznaćeš sve kontinente koje nisi posetila
sve ljude koje si želela da sretneš
znameninitosti ove planete
sakrivene u levom dlanu
srce koje peva
treba otići na dan, dva
kako bi iskustvo dolaska
sebi
ostalo u kostima.

Istorija

Grad u kome nestaje drveće
ljudi šetaju pod reflektorima
stvarnosti
na ulicama spavaju ptice
napuštene mačke
ljudi u odeći
ispod prozora
raste cveće sutrašnjice
rastu neboderi za one
koji se ne vraćaju
pišu doktorate
u zemljama daljim od grada
u kome nestaje drveće
ustaju majke
rađaju se deca nade
na satu u centru
to vreme koje stoji
ti ljudi koji prolaze
kroz hodnike podzemnog
života
sveta
Majko, mogu li dalje?