Ukus jabuke

- Misliš da si ih tek tako srela?
- Ne znam.
- Mnogo toga živimo ovih dana. Ova prica o transformaciji ima čini mi se i neke elemente, čije značenje ne možemo sada da sagledamo.
- Volela bih da mi kažes ono što vidiš i osecaš. Ja se osećam pomalo izgubljeno u svemu što je. Ne znam ni šta da radim sa ovom sporošću. Nije to da neću, samo ne mogu više da budem u onome što sam bila.
- To vidim. Nemam šta da ti kažem sem da ostajem sa tobom. Kuda god krenula, šta god ne uradila, biću tu. Prisutna.
- Hoćeš ostati sa mnom i ako se neizvesnot i nesigurnost povećaju?
- To vec živimo. Ostaću i kad ti ne budeš imala potrebu da budem tu. Naćiću neko mesto koje je dovoljno daleko i dovoljno blizu da sam pored tebe. Ako ne budemo bile potrebne jedna drugoj, znači da smo se vratile svaka sebi.
- Teško mi je da mislim na budućnost.
- I meni. Zašto je uopšte spominjemo?
- Gladna sam.
- Ima lešnika u frižderu. Doneću i neku jabuku.
- Vazi. Tužna sam. Brzina promena me rastužuje.
-Aha.
- Nedostaje mi jedan čovek iz vremena od pre 20 godina. Nedostaje mi taj osećaj ko sam bila tada i kako sam se osećala u njegovom prisustvu. Sećam se da sam jednom dok smo ležali u parku, pomislila kako sloboda sigurno ima miris mokre trave.
- Da. Možda ne moramo baš sve da sahranimo sada. Mozda ta sećanja i pripadaju tom vremenu koje nam dolazi.
- Baš je ukusna ova jabuka.
- Baš izgledaš kao neko ko danima nije jeo. Volim te gladna ženo.
- Šta da radim sa tvojom ljubavlju devojčice?
......

Noćna pesma

Ne želim više da živim velike reči
Ljubav
Istina
Pravda
ne pripadam im
a ni one meni

Želim reči male vrednosti
reči intime i svakodnevnice
Pripadaju mi
Žudnja
Odanost
Sporost

Želim da živim u prostranstvu jednostavnosti
Idem u susret nepoznatom
Želim da mi srce kuca u ritmu materice
da krvarim u skladu sa neusklađenim pulsom
Da se radujem smrti koliko i životu

Sve ostalo je preveliko za moju dušu
Ona sada bira

Pesma o strahu

Prvo su došle žene iz Konga

I donele snagu da vidim koliko je strašna moja otvorenost

Onda je došla žena sa juga

I predala novac u moje ruke

Nisam znala šta sa tom intimom

Zatim je duh one koja mi nedostaje

Dozvolio da se poigram crkvenim zvonom

Čulo se daleko

Potom sam srela I. ,dozvolivši sebi da joj pokažem

Koliki je moj bes dok slušam o onima koji tvrde da poznaju svačiju dušu

Pa je bez dozvole uzmu

I onda je strah došao u dva ujutru

Misao da ću izgubiti razum u gradu gde se ne veruje nikome

I gde je osećaj nepripadanja preplavljujući

U sobi, u mraku je stajala žena koja je bila prisutna

Prisutna u poverenju

Prisutna u korenu

Prisutna u prisustvu

Vratila sam se

U sebe

Zapis suvog hrasta

''O ovom danu ćemo sigurno pričati u danima koji dolaze. Ponosna sam na tebe dok posmatram kako razgovaraš sa svojom majkom. Znala sam da ćeš naći to i takvo mesto za nju. Obilasci grobova naših pretkinja je velika svečanost za nas koje smo jos uvek ovde. Ta zemlja isto miriše kao i onda kada smo kao deca trčale bose posle kiše. Sećaš se? Rudari su došli kasnije. Mi smo te koje smo prvo pripremile zemlju i otkrile je'' kaže Helena držeći list suvog hrasta iznad humke koja jos nije poplocana. Na zapadu je planina koju sam godinama gledala svakog jutra, čim otvorim oci. Ma koliko sanjiva bila, uvek sam je jasno videla. I u onom snu, da je neki novi svet iza nje, dok sedim u dvorištu sa mojim ocem i terapeutknjom, bila je potpuno ista. Zelena, ogoljena i samo ponekim vrhom zaronjena u nebo.