Ukus jabuke

- Misliš da si ih tek tako srela?
- Ne znam.
- Mnogo toga živimo ovih dana. Ova prica o transformaciji ima čini mi se i neke elemente, čije značenje ne možemo sada da sagledamo.
- Volela bih da mi kažes ono što vidiš i osecaš. Ja se osećam pomalo izgubljeno u svemu što je. Ne znam ni šta da radim sa ovom sporošću. Nije to da neću, samo ne mogu više da budem u onome što sam bila.
- To vidim. Nemam šta da ti kažem sem da ostajem sa tobom. Kuda god krenula, šta god ne uradila, biću tu. Prisutna.
- Hoćeš ostati sa mnom i ako se neizvesnot i nesigurnost povećaju?
- To vec živimo. Ostaću i kad ti ne budeš imala potrebu da budem tu. Naćiću neko mesto koje je dovoljno daleko i dovoljno blizu da sam pored tebe. Ako ne budemo bile potrebne jedna drugoj, znači da smo se vratile svaka sebi.
- Teško mi je da mislim na budućnost.
- I meni. Zašto je uopšte spominjemo?
- Gladna sam.
- Ima lešnika u frižderu. Doneću i neku jabuku.
- Vazi. Tužna sam. Brzina promena me rastužuje.
-Aha.
- Nedostaje mi jedan čovek iz vremena od pre 20 godina. Nedostaje mi taj osećaj ko sam bila tada i kako sam se osećala u njegovom prisustvu. Sećam se da sam jednom dok smo ležali u parku, pomislila kako sloboda sigurno ima miris mokre trave.
- Da. Možda ne moramo baš sve da sahranimo sada. Mozda ta sećanja i pripadaju tom vremenu koje nam dolazi.
- Baš je ukusna ova jabuka.
- Baš izgledaš kao neko ko danima nije jeo. Volim te gladna ženo.
- Šta da radim sa tvojom ljubavlju devojčice?
......