Izvan grada
U šumi
U postelji sa mirisom dreveta
Onog nagorelog
Onog sa ognjišta
Onog koga vatra voli.
Tokom noći nemirno spavam
Dovoljno lako da mogu da čujem tišinu
Dovoljno duboko da se zahvalim telu
Ponekad sanjam
Kako gledamo jedan nemi film
U kome ljudi stradaju
Dugo plačem
Pravim se da ne vidim i tvoje suze
Probudim se pre poslednje scene
Teško mi je stradanju nadjem smisao
Ustajem rano
Oprezno napuštam krevet
Stidljivo navlačim svakodnevno odelo
Trudeći se da napipam izlaz
Ponekad me tvoj glas zaustavi
Ponekad pomislim kako ne moram da idem
Ponekad poželim da nisam gradjanka ovog sveta
Ponekad sam samo ljubavnica
Ponekad ne primetim da je svanulo
....
Нема коментара:
Постави коментар