Oblik

Ja sam Ništa
U otporu od Ništa
Obilazim oko svega što je
a možda i nema baš ničeg

Ja sam Sve
Što je prisutno i odsutno
Ima me dovoljno
ali koliko?

Ja sam Čekanje
Za razumevanje snova
o rođenoj mrtvoj bebi
I čekanje snova iz svetlosti

Ja sam Strah
Ja sam Početak
Ja sam Otpor
Ja sam Bliskost
Ja sam Snaga

I kad me ne bude bilo
Tamo u gradovima gde nisam stigla
mnogi će se setiti da sam postojala.

Ko je zapravo čekao Godoa?

Glavno je dvoje, prisutan je i treći ali je njegovo prisustvo nevidljivo. Zasad. Uticaj je prisutan.

Mesta radnje su uporišta svakodnevnice, preseci vertikale i horizontale. Tačka spajanja je ista u svim svetovima.

KREVET

Soba miriše na čamovinu. Drvo je obrađeno. Krevet je širok,

1.Daj mi da osetim ukus.

2.Hu

1.Molim te.

2. Uh

1. Potrebno mi je. Kao nekad.

2. Mislila sam da si odustao.

1.Molim te, ništa me tako ne umiruje kao ukus toplote.

2. Dosadno mi je.

ŠUMA

Čuje se glas neke ptice. U istom ritmu kao i koraci. Tiho je i puno života.

1. Znaš li kuda dalje?

2. Ne.

1. Pa šta ćemo sada?

2. Ništa. Hodamo dalje.

1. Kuda to dalje?

2. Zašto moram sve da znam? Put je put.

1.Uznemiravaš me.

2. Misliš ljutiš se na sebe, što si krenuo?

1.Molim te da se vratimo.

2. Vrati se. Umorila sam se od objašnjavanja. Volela bih da ne moram dalje sama, ali izgleda da još nisam osvojila tu teritoriju. Zbogom.

KUHINJA

Na polici je okrnjena šolja. Levo je tegla sa belim šećerom. Oseća se slatkasti topao miris.

1. Dodaj mi malo soli.

2. Dovoljno je, ne moraš zbog mene.

1. Moram i po moju omiljenu kašiku.

2. Otkud ti imaš omiljenu kašiku?

1. Volim estetiku tvoje bivše žene.

2. Hahahahaha.

1. Očekivala sam da ćeš reći ''A ja volim tebe''.

AUTOBUSKA STANICA

Gužva je. Miris benzina u vazduhu. Ljudi stoje i skroluju telefone.

1.Vidimo se uskoro.

2. Važi, javi se.

1. Važi.

2. Može zagrljaj?

1. Ne.

2. Zašto?

1. Neću.

2. Ne razumem.

1. Budi dobro.

2. Neću.

Tržišna vrednost virusa

Jutro ispod
vesti, nevremena, broja umrlih
jutro posle
je isto kao i dan
razvučen i nasmejan
nasmejan?
Kako mogu da izbrojim svoju efikasnost?
Šta je merilo u uslovima koji su nemerljivi?
Imaš li metar novije generacije?
Možda njime mogu da otkrijem vrednost
svog izležavanja
bola u levom ramenu
volela bih i da znam vrednost Markovog odsustva
kolika je vrednost i uznemirene žene iz podruma
zgrade
države?

Moja mačka ima upalu bešike
Pustili smo nepoznatog u naš mali zaštićeni dom
Nismo više zaštićeni.
Od čega se mi štitimo?
Moj sin ne voli leteći čarobni čilim
Moja ćerka uči da su četnici bili antifašisti
Svega imamo
u medijima,
na našem belom stolu.
Danas je neko umro.

Više ne govorim kad sve ovo prođe
Kažem ti da ćemo se opet videti
napravim pauzu
Pustim da vazduh ostane neispunjen
Više se ne bojim praznine
Žao mi je što mi zameraš povezivanje sa anđelima
tihi otpor nedelanja
što igraš igre i što me ne vidiš

Ne spašavam se.
Umem da odredim vrednost testa ispod nokta.
Nisam na prodaju.

Pismo mom strahu od smrti

Dragi Ti,

Hvala Ti što si došao tako blizu. Hvala i meni što sam si konačno dozvolila da se pogledamo i osetimo. 

Godinama smo držali neko fino odstojanje, dovoljno po proceni mog uma. Čini mi se da mi je telo najviše patilo zbog te hladnoće među nama. Ali, u mislima su mi i neke situacije gde sam sigurna da si me baš ti držao za ruku i bdio pored mene kada sam bila sama. Hvala Ti.

Ovih dana ti vidim oblik. Iznenadio si me svojim kreativnim manifestacijama. Divim se tvojoj prisutnosti i komfornosti. Uvek te prepoznam.

Zapravo želim da ti kažem da sam tužna. Na svim mestima gde si me nekad posećivao sada su mi ta mesta bolna.

Teško mi je da uvažim postojanje opcije da će me virus možda razoriti. Teško mi je i da se oslonim na opciju da ću preživeti njegov napad. Šetam se od jednog do drugog, šetam se zapravo po raznim opcijama. Mislim da si me dosta o tome ti naučio, da razvijem različite modele preživljavanja, da delujem preventivno da se ne desi, a kad se desi ,da se pustim i da prođem.

Vidiš, sad više ne radim na prevenciji, ali se osećam kao i da me prepuštanje neće sačuvati.

Boli me ideja da ću možda otići i da ću propustiti odrastanje moje dece, njihove padove, pobede, svakodnevnicu.

Da ću propustiti mogućnost da nekoliko godina živim na selu i obrađujem zemlju.

Boli me i misao da ću možda nedostajati ljudima koje volim, s kojima se nisam razumela a posebno da ću možda nedostajati onima koji me nisu prihvatili.

Boli me i to što sam verovala da ljudi odlaze u miru sa sobom, a ja još nisam na tom mestu.

Boli me i mogući način odlaska, oduvek sam želela da to bude dostojanstven proces, sa pozdravljanjem i molitvama.

I znaš šta?

Sad dok ti ovo govorim, dolazi neka smirenost. Ja zapravo ne znam mnogo o misteriji života a i smrti. Ne bih mogla da nađem neke reči za njih, ali jedan deo meni, taj odakle dolazi smirenost, je sada vrlo prisutan. I čuješ ga i ti kako kaže POLAKO. Diši.

Hajde da krenemo na ovaj novi put prvo od našeg zagrljaja. Dođi. Naučila sam u ovom životu da zagrlim i prigrlim, osnažila sam se da držim i negujem, umem i da utešim i dotaknem napukla srca i ranjene i povređene. A tebe nikad nisam dosad zagrlila. Dodji. 

Hvala ti na poverenju.