Pismo mom strahu od smrti

Dragi Ti,

Hvala Ti što si došao tako blizu. Hvala i meni što sam si konačno dozvolila da se pogledamo i osetimo. 

Godinama smo držali neko fino odstojanje, dovoljno po proceni mog uma. Čini mi se da mi je telo najviše patilo zbog te hladnoće među nama. Ali, u mislima su mi i neke situacije gde sam sigurna da si me baš ti držao za ruku i bdio pored mene kada sam bila sama. Hvala Ti.

Ovih dana ti vidim oblik. Iznenadio si me svojim kreativnim manifestacijama. Divim se tvojoj prisutnosti i komfornosti. Uvek te prepoznam.

Zapravo želim da ti kažem da sam tužna. Na svim mestima gde si me nekad posećivao sada su mi ta mesta bolna.

Teško mi je da uvažim postojanje opcije da će me virus možda razoriti. Teško mi je i da se oslonim na opciju da ću preživeti njegov napad. Šetam se od jednog do drugog, šetam se zapravo po raznim opcijama. Mislim da si me dosta o tome ti naučio, da razvijem različite modele preživljavanja, da delujem preventivno da se ne desi, a kad se desi ,da se pustim i da prođem.

Vidiš, sad više ne radim na prevenciji, ali se osećam kao i da me prepuštanje neće sačuvati.

Boli me ideja da ću možda otići i da ću propustiti odrastanje moje dece, njihove padove, pobede, svakodnevnicu.

Da ću propustiti mogućnost da nekoliko godina živim na selu i obrađujem zemlju.

Boli me i misao da ću možda nedostajati ljudima koje volim, s kojima se nisam razumela a posebno da ću možda nedostajati onima koji me nisu prihvatili.

Boli me i to što sam verovala da ljudi odlaze u miru sa sobom, a ja još nisam na tom mestu.

Boli me i mogući način odlaska, oduvek sam želela da to bude dostojanstven proces, sa pozdravljanjem i molitvama.

I znaš šta?

Sad dok ti ovo govorim, dolazi neka smirenost. Ja zapravo ne znam mnogo o misteriji života a i smrti. Ne bih mogla da nađem neke reči za njih, ali jedan deo meni, taj odakle dolazi smirenost, je sada vrlo prisutan. I čuješ ga i ti kako kaže POLAKO. Diši.

Hajde da krenemo na ovaj novi put prvo od našeg zagrljaja. Dođi. Naučila sam u ovom životu da zagrlim i prigrlim, osnažila sam se da držim i negujem, umem i da utešim i dotaknem napukla srca i ranjene i povređene. A tebe nikad nisam dosad zagrlila. Dodji. 

Hvala ti na poverenju.