Uputstvo za upotrebu

Hvala Ti
Volim Te
Pomozi mi
Nadji me
Dodji
Ostani
Odlazi
Budi
Nestani
Prestani
Ustani
Kreni
Veruj mi
Slusaj me
Neguj me
Odustani
Ljuti se
Oslusni
Poveruj
Primeti
Zagrli me
Sluzim te
Ljustim se
Perem se
Hvala ti
Volim te

Pismo

Mnoga mesta sam zaboravila
Mnoge ljudi i susrete sam previdela
Bila sam prisutna ponekad
Sećam se nekih snova iz 1998
Lako prepoznam zajedničke teme
Ne dozvoljavam da me išta iznenadi
Moja nestabilnost je stabilna
Granična
Ne mogu da se izložim
Više od ovog
Sutra ću ti pisati.

"Kako da znam da je strah strah? I zašto ga tako zovem? To je misao koja dođe u stanjima mirovanja. Sinoć dok sam spušatala svoje telo na starom krevetu i osluškivale zvukove iz kupatila, ta misao se samo prikrala. Prvo oprezno a onda me je samo obuzela. Misao da te neću prepoznati, da ćeš me zaboraviti...Kretanje mi pomaže. I neke nežne misli..Ali brzo pobegnem. Zaboravim to stanje. Ostajanje u njemu traži neko poverenje koje čekam da dođe. Da li mi veruješ?'' kaže Helena sedeći za kuhinjskim stolom, u jednoj ruci držeći mali reckavi nož, u drugoj prvi majski paradajz. Činija ispred nje je prazna. Primećujem kako zurim u prazno i kako mi kičma podrhtava.

" Verujem ti. Verujem svakom tvom iskustvu. A volela bih i da verujem sebi da umem da ostanem pored tebe u takvim situacijama. Osećam da su mi reči sterilne i da tražim mesto iz kog mogu da ostanem."

Na prozoru je ostao trag dečijeg plastelina. Pitam se kada je ovo mesto prestalo da bude dom. Postoji li neko mesto koje možemo nazvati našim domom?

Kako su bose noge donele prasnjave puteve

Strahovi majki da budu neprihvacene
Odsutni ocevi i nagomilani racuni
Disem
U ranu zoru svakog prvog maja
Tokom secanja koje vise nista ne znaci
Zalutale fanfare na seoskim vasarima
O muskarcima koji su svoji
O zenama koje nose obucu od trske
Sve mocvare detinjstva
I sva polja zelenog koja bi volela da su moja
Nepozvani gosti
Gladni i nasilni
Odsutni u nameri
Dobrota kao izbor

Ako odem to nema veze sa tobom
Starateljstvo je odsustvo razgovora
Bolest jedne macke menja tok svega
Poznajem samo osecaj letenja
Krila su izrasla pre mene
U snovima kada nije bilo cvrstih granica
Sva neba i sva svetlost trazi da ih se setim
Ako i ne uspem
Niko nece primetiti
Placem iz ljubaznosti
Zbog ljubaznosti
I kada je sve vec jasno
ostane jedan delic da bih mogla uvek ispocetka
Kao i svi oni pre mene
Rat se ne zavrsava
Samo dusa nauci da ne ucestvuje