,,Ponekad mi izgleda da stalno idem ka zaglavljenosti. Zapravo ka tom osećaju nekakve konačnosti u odnosima, poslovima, stvaranju...kao da vidim samo jednu linearnu stvarnost a da sve ostalo tek na tren dozvolim da postoji.''kaže Helena grickajući nešto sitno, što baš ne raspoznajem iz daljine. Ali čujem je jasno.
Juče sam napunila činiju semenkama bundeve.
