Monolog na obodu šume

Mama, bole me noge.
Predugo stojim u istom mestu.
Ptice su poletele davno.
Sama sam dugo ovde.
Mama, zašto ne razgovoramo?
Ko me je naučio ovom jeziku?
Ovom, koji me čuva od tebe.
Ponekad deluje,
da me čuva i od sebe.
Pokušavam da zasadim baštu.
Nemam ničeg dovoljno.
Taj osećaj je istina.
Iza njega je nečiji vrt koji pripada i meni.
Mama, kome si verovala?
Šumama ili gradu?
Ja sam videla mnoge gradove.
U mnogima bih mogla da napravim dom.
Svakome bih se dala.
I svuda bih mogla ispočetka.
Ne znam puno o trajanju.
Volela bih da znam.
A volela bih i da znam,
zašto tvog lica nema u mojim snovima?

Seme

Zasadila sam zeleno seme

u improvizovanoj bašti

u kuhinjskoj posudi

zasadila sam nadu

od koje čekam 

prve plodove

za generacije posle mene

ako ih ne naučim da 

naprave sopstveni vrt

ako ih ne pustim

na vreme

da odu

ako zaboravim da 

njihov život pripada njima

ako zaspem ranije 

od stanja svesnosti

neka zeleno seme

iz mog srca

nađe put

do svih koji su me voleli

do onih koje sam učila da volim

toliko se bojim zaborava

....

mapa šoka

,,Postala sam druga. Iz radoznalosti. Možda i neopreznosti. Zaigrala sam se. I mnogo sam se uplašila. Muka mi je od šoka" kaže Helena nekome preko telefona.

U prolazu sam. Obično sve razgovore obavlja u kuhinji. Zašto ovako šapuće? 

Drhte joj ramena. Telefon joj je u ruci i shvatam da želi da ga odloži.

,,Kako si?"

Tiho je. Osećam samo njeno zurenje koje lomi vazduh. Kao da se ceo stan ohladio. Napolju je maj.

,,Mislim da sam upravo shvatila da treba da se spakujem. Moram na otputujem bilo gde. Vratiću se sigurno do tvog rođendana. Treba mi novac koji smo štedele. "

Telefon je ponovo zazvonio u njenoj ruci.

Nežnim pritiskom otvaram vrata da pustim svež vazduh.

Troje

Vanesa Redgvej živi u mojoj ulici
Srećemo se na autobuskoj stanici
Nosi veliku maramu
I zavezanu kosu

Ne nadam se našem susretu
U prolazu
Klimnemo glavom
jedna drugoj
svaka prati svoj put

Vanesa ima muškarca
On je njen muškarac
Po držanju ruke ispod njene
po pogledu
znam da je samo njen

Njegov korak je spor
izdaleka kao da je iza nje
strpljivo i sporo je prati
ne boji se da je neće stići

U prolazu
uhvatim njegov osmeh
gušterov osmeh
iz pustinje
spava izmedju to dvoje
zapravo,
uvek ih je troje.