Troje

Vanesa Redgvej živi u mojoj ulici
Srećemo se na autobuskoj stanici
Nosi veliku maramu
I zavezanu kosu

Ne nadam se našem susretu
U prolazu
Klimnemo glavom
jedna drugoj
svaka prati svoj put

Vanesa ima muškarca
On je njen muškarac
Po držanju ruke ispod njene
po pogledu
znam da je samo njen

Njegov korak je spor
izdaleka kao da je iza nje
strpljivo i sporo je prati
ne boji se da je neće stići

U prolazu
uhvatim njegov osmeh
gušterov osmeh
iz pustinje
spava izmedju to dvoje
zapravo,
uvek ih je troje.