Zastava

Kada ti kažem
ne želim da umrem sama
ja sam već rekla
želim da budeš pored mene
i tada
u nekom krevetu od hrastovog drveta
sa zelenim prekrivačem
i mirisom prolaznosti
mislila sam da neću pisati
o strahovima
o ljubavima koje nisu preživele
izlizanim rečenicama
koje si već preslušao
od onih koje su te volele
i nisu umele da se podignu
posle pada...
u poeziji onih kojima verujem
ja i ti smo već postojali
neko je već pre nas
odživeo svo naše stradanje
osetio ista slivanja
razlivanja
misliš li i dalje da smo beznačajni?
....
na raskršću je zastava
iznikla iz posečenog stabla
nakon svega
ja sam ona koja se promenila.