Pesma o strahu

Prvo su došle žene iz Konga

I donele snagu da vidim koliko je strašna moja otvorenost

Onda je došla žena sa juga

I predala novac u moje ruke

Nisam znala šta sa tom intimom

Zatim je duh one koja mi nedostaje

Dozvolio da se poigram crkvenim zvonom

Čulo se daleko

Potom sam srela I. ,dozvolivši sebi da joj pokažem

Koliki je moj bes dok slušam o onima koji tvrde da poznaju svačiju dušu

Pa je bez dozvole uzmu

I onda je strah došao u dva ujutru

Misao da ću izgubiti razum u gradu gde se ne veruje nikome

I gde je osećaj nepripadanja preplavljujući

U sobi, u mraku je stajala žena koja je bila prisutna

Prisutna u poverenju

Prisutna u korenu

Prisutna u prisustvu

Vratila sam se

U sebe