Ništa

Ništa ima oblik, još uvek
Ništa miriše na šumu posle kiše
Ništa spava između mojih nogu
i strpljivo čita preporučena štiva
Ništa je još uvek žudnja
stara više od 20 godina
koja možda više ne pripada onoj sto sam postala
Ništa je kao mir koji traži ravnotežu u nemiru
Ništa je bolest koja sadrži svoje isceljenje
Ništa je tvoje ime na mojim usnama
kad sam ljuta i strastvena
Ništa se širi iz mog tela
dotičući tvoju ljubaznost
i krhkost svakodnevnice
Ništa nema trajanje, samo poverenje
Ništa se transformiše neprimetno
Sporo i tiho
kroz dubok udah i kratak izdah
dok se boji i u isto vreme ustaje
lakog koraka i otvorenog srca
preko istog mosta
do susreta
neplaniranog i neistraženog.
Ništa je neophodnost ove pesme.