"Izašle smo iz senke. Manje mi drhte
kolena. Sad već mogu da planiram kuda dalje kroz sporost. Probaj da razumeš da
sve ima svoju funkcionalnost, i ako može i mozak da te zaboli od te pomisli. " kaže Helena, drzeći moju ruku na svom čelu. Vidim koliko je crvena u licu i pitam se gde je
toliko sunca uhvatila. Deca su došla. Dečaci postaju muskarci i grad opet
postaje tesan za život. Separacije, su dobar način da se pomeriš unutar sebe. Bliže
mekoći pupka i njenim pegama na licu. Počinje septembar.
Нема коментара:
Постави коментар