'' Setila sam se neki dan kako sam pregovarala sa onima kojih sam se plašila kao dete'' kaže Helena, dok odlaže knjigu preko svog stomaka. Ti dani u kojima čita u svakom delu stana, od kreveta do poda, preko kuhinje do sedenja na mašini za pranje veša, baš ti dani su posebna svečanost našeg zajedničkog života. Obično se dešavaju paralelne priče, s jedne strane iz knjige a s druge, priče svakodnevnice, i ponekog sećanja. Ima malo i rituala negovanja uspomena. Ima malo i toga da nam je potrebno da neke priče budu ispričane.
'' U selu su leta često bila bez vode za piće. Imali smo taj mali izvor, bliže kući od kog nas je delila samo livada, red jasena, druga livada i početak bukove šume. I put je bio krivudav, uzan, između visoke trave,koja se uglavom lepila za bose noge i plastične sandale. Početak mu je bio iza kuće a kraj ispred samog izvora. Toliko sam se bojala zmija i guštera, da sam dane i noći provodila tako što smišljam kako da ih ne sretnem i šta da uradim ako ih sretnem. Jedne noći sam odlučila da moram da razgovaram sa njima i da im objasnim da ih se bojim i ako mi nikad nisu naudili. Tako sam tog jutra posle te važne noći rekla baki danas idem ja da nam donesem vodu sa izvora. Uvek mi je verovala. Dala mi je samo jedan balon, drugi bi me možda oborio i povredio jer je moje mršavo telo ostavljalo utisak slabosti i bez snage. ''
'' Zvuči kao da ti je hrabrost porasla od njene brige i pažljivosti.''
'' Da, sa njom mi je detinjstvo bilo sigurno mesto da učim o svemu. I tog dana kada sam napravila prvi korak na tom uskom putu glasno sam uzviklnula svima a posebno zmijama i gušterima: '' Molim vas dozvolite mi da prođem ovim putem, molim vas nemojte da me plašite i povredite. Idem samo do izvora i brzo se vraćam. Neću vas ometati. Ostaviću i vama malo vode kad se vratim''. I stvarno sam uspela. Tog leta nikog od njih nisam srela ali sam znala da su tu, blizu. Stari tanjiri sa vodom ispod dvorišta su uvek bili prazni, vodu sam im ostavljala ujutru i uveče. Mislim da su mi verovali a i ja njima. Kao da smo se dogovorili da ćemo zajedno živeti u toj prirodi i da poštujemo strahove i ograničenja jedni drugima. Kako je to lako bilo u tim godinama i kako je svet delovao vrlo jednostavan za komunikaciju. Petogodišnjaci imaju poseban dar za tu jednostavnost u komunikaciji.''
''Da, volela bih da te veštine nastavimo da negujemo. Nedostaje mi odlazak u prirodu ovih dana. Volela bih da zajedno otputujemo na par dana. A i trebaš mi kao iskusni pregovarač sa drugim bićima''.
Helena se smeje. Koluta očima i otvara ponovo knjigu. Spušta svoje telo preko izgužvanog prekrivača na krevetu, dok joj leva noga traži oslonac na stolici pored.
'' Hočeš da ti čitam naglas? '' kaže Helena.
Нема коментара:
Постави коментар