Razgovor u cetiri oka

Nikada necemo znati koliko je svet otisao daleko da sacuva sam sebe
Nikada necemo znati koliko antibiotika je unistilo zivot koji je zeleo da bude deo nas
Nikada necemo znati jesmo li dovoljno voleli da bi umeli da oprostimo
Nikada necemo znati o ratu kao o coveku koga srecemo svakog dana
Danasnjica i sutrasnjica ce se u jednom trenutku stopiti
Ispod gladi ce oziveti oni koje smo godinama zanemarivali
Znam da znas
I verujem da se ponekad pitas
Kako jos uvek zivimo borbe u kojima smo nekad pobedili
Zasto odustajemo i kad osecamo da istrajavamo
Koliko je muzike na ovom svetu ostalo neodslusano
I koliko je ljudi kojima se nismo dali
Ponekad dok razmisljam o Tebi
Verujem u boga koji nije odustao od nas
Verujem u glas moje bake koja je otisla
U kajanje mog oca koji je ubijao
U postojanje mog nerodjenog deteta
U podjednako zive svetove kao ovaj nas
Ponekad osecam kako moja misao
Zastrasuje samu sebe
Ljubi jedino tragove odsutnog
Raduje se nedefinisanom i onom sto jedino sluti
I kad sam sa Tobom ja sam sama
I kada ti verujem ja znam da se sakrivam
Neke devojcice odrastaju nesrazmerno
Procenama realnosti
Nikada necemo znati jesu li spoznale odakle dolaze.