''Ako je to mesto koje me boli, mesto gde ulazi božanska
svetlost, onda cu ja ljubiti onog koji donosi tu svetlost. I biti zahvalna. To
je sve sto mogu u ovom vremenu'' kaže Helena, ispružena na starom krevetu,
sanjivih ociju i promuklog glasa. Uvek je takva posle svih preispitivanja.
Ranije sam se bojala njene smirenosti. Sada joj verujem.
Нема коментара:
Постави коментар