Pesma o Odanosti

Moraće neko da ponese i to kamenje
Da ponese tamu tame
Svetlost svetlosti
Moraće neko da zasuče rukave i prigrli 
Sva govna čovečanstva
Gnojave rane zapuštenih povreda
Trulo meso krtih kostiju
Moraće neko da sidje dublje od hada
I uzdigne se dalje od prosvetljenja
Moraće neko da čeka
One koji nisu voleli
Koji su zbog sudbine prerano otišli
One koji su se pobunili
One koji su se uzalud usudili
Moraće neko da sagradi 
Most kojim prolazimo svi
Ravnopravni u svojoj nemoći
Ranjivosti
Odanosti
Dobroti
Pa I ako im se glad ne utoli 
Da osete da su i dalje vredni.
Moraće neko, dok ne bude mogao svako.

Beograd, novembar 2017