''Treba da pustiš snove koje sanjaš da žive svoju realnost.
Ono sto živiš sada je možda nečiji san. I taj neko će se jednog dana probuditi.
Do tada, možemo da naučimo zajedno još neke životne veštine, sagradimo kuću,
podržimo decu, usvojimo još nekog psa i mačku. Pozabavimo se usamljenošću i
otvorimo se da nas još neko voli. Planeta ce preživeti" kaže Helena dok
zajedno prelistavamo stare porodične albume. Na licu moje bake vidim Helenin
lik i shvatam da je oduvek bila sa mnom. Mačka ostavlja tragove mokrih šapa po žutom
papiru. Razmišljam kako je moj noćašnji san u kome jedan čovek nosi zelenu
majicu i daje mi volan sa punim poverenjem, samo mali delić mog unutrašnjeg
sveta.
Нема коментара:
Постави коментар