''Proces je tvoja omiljena reč, ne moja. Ja sam još uvek
zaglavljena u zbunjenosti. U čekanju. Ne požuruj me i ne traži da preispitujem
ono sto sam novo otkrila. Izgleda da je svanulo ranije. Moram da uhvatim prvi
autobus. Čeka me put.''kaže Helena zagledana u zoru, sanjiva i stidljiva.
Volela bih sa njom na put. Volela bih da joj ponesem kofer i da vidim sva ta
mesta gde je krenula. Ponekad mi je teže ostati nego krenuti. Nedostajanje je
jos jedan proces koji sam uspešno savladala i dala mu mesto koje mu pripada.
Нема коментара:
Постави коментар