Svet čeka da nastavi svoj put
Dok se ti razapinješ
I ostavljaš delove svoje prerasle kože
Kao zmije koje prate svoje promene
Košulje nam postaju tesne
Mirisi truleži nekog sveta koji je
postojao
Vraćaju se zemlji
Blatu
Kamenu
Prahu
Mrtav čovek je spreman da se vrati kući.
Beograd, 5.5.2017
Нема коментара:
Постави коментар