'' Demantovaće te psiholozi. Reći će da je transfer ili još bolje projekcija. Kada nešto ne razumemo onda se uhvatimo za već poznate definicije. Smisao po svaku cenu u svakom trenutku. Uostalo, da li stvarno veruješ da nešto postoji što već nije imenovano? Ja bih rekla da te više zabavlja ta igra koja se dešava oko samog života nego da nešto nekome dokažeš. Ja to znam, i ne verujem da je mnogo ljudi koji žele da se igraju sa tobom."kaže Helena, okrenuta leđima i zadubljena u seckanje šargarepe. U kuhinji su se odvijali svi naši važni razgovori. Mogla je satima da postavlja pitanja i sve dovodi u pitanje dok brižljivo secka, gricka, kombinuje...Miris njene kože i miris kuhinje su se dopunjavali. Mogla sam još sa vrata da osetim intinzitet slatkog, svežeg mirisa...isti onaj kao duž njene kičme...kao silazak sa planine posle prolećne kiše. Miris zemlje i znoja...."Možda se ja sakrivam iza igre. Bojim se vezivanja. Apsurd je što u isto vreme silno želim da budem povezana...Osećam da je za mene sloboda u toj povezanosti sa drugim. Ponekad mislim da lako zaboravim na svet kada sam u dubokom odnosu...sve se tu stopi...U pravu si, stvarno liči na igru. Hoćeš da ti dodam i malo ove rukole? Da malo razbije tu slatkoću."
"Može. Molim te nemoj je seckati. Volim kad je cela, u listovima''
Na frižderu su nalepljeni magneti sa putovanja. Izlizana su slova. A i ne prepoznajem slike. Svi gradovi liče jedan na drugi kada sam sa njom. Uspomene su za druge, za one koji nas pitaju kako vam je bilo. Opet je pregorelo svetlo u frižderu.
Нема коментара:
Постави коментар