'' Ne želim da budem majka. Ta uloga mi je prezahtevna. Ruši mi sve moje slobode i odgovornosti ali prihvatam da to može da bude samo neko trenutno stanje u kome sam. Gledam te već danima kako se menjaš na dnevnom nivou i kako sa slašću jedeš ručak posle dece. Ne sećam se kada smo svi zajedno ručali za stolom....Ponekad imam doživljaj da se i meni obraćaš samo iz te uloge. Uglavnom mi to smeta...Žašto rađamo decu? Jesi li nekad posebno razmišljala o tome? Deluješ mi, ako bismo živele u nekom pravednijem svetu da bi možda samo rađala i bivala u toj jednoj jedinoj ulozi. Možda je to samo moja fantazija da lakše zamislim pravedniji svet...'' kaže Helena sa druge strane ogromnog kreveta, okrenuta leđima. Još nije svanulo. Zašto je budna ovako rano? Ne mogu da govorim a ni da mislim dok ne izađem iz kreveta. Ukus u ustima me podseća da je proleće stiglo i da mi se glas menja pod uticajem svih cvetanja. Boli me grlo.
Osećam kako se na moje ćutanje okrenula. Volim njenu nogu preko moje. Jedna od onih životnih težina koje me umire i uzemlje.
...
Photo: Paul Cox, 1969
Нема коментара:
Постави коментар