U prolazu

još jedan panični napad
na ulicama grada
koji je ranjen
još jedno ostajanje bez vazduha
sporo
nadolazeće
disala sam
ne znam kako
ali disala sam
potpuno prisutna u panici
sa nekakvim mirom
i užasom u telu
kao planeta koja se podiže
posle svih ratova
koji i dalje traju
seče šuma i korenja
kao pružanje otpora
i predaja
u istoj sekundi
u telu
sve se dešava.
....
dok ne otkrijem sopstveno mesto
i zauzmem ga za sebe
šetaću po ivicama
granica
drugima
ne smetam nikome
ne nudim ništa
ne tražim ništa

ima li užas drugo lice?
veruješ li ikome?
pita me žena u podzemnom prolazu.